Не може се дозволити да се историја фалсификује и наше наслеђе преименује, пред свет морамо да изађемо са јасним планом како да се то спречи, каже Александар Вулин

137868.p

Газиместан – симбол српског страдања (Фото Фонет)

Бројни су покушаји да се културно наслеђе Срба на Косову и Метохији преименује у косоварско и због тога би у борбу за одбрану тог наслеђа требало активно да се укључимо и пред светску јавност, за промену, изађемо спремни и са јасном стратегијом како да се то спречи. Поготово јер очекујем да ће један од наредних разговора у Бриселу бити посвећен управо имовини и културној баштини, рекао је Александар Вулин, министар без портфеља задужен за Косово и Метохију, отварајући у Палати „Србија” научни скуп „Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности”, који су заједнички организовале Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије и Приштински Универзитет са привременим седиштем у Косовској Митровици.

– И други народи сусретали су се са ситуацијом у којој се ми налазимо и када нису адекватно на то одговорили, нестајали су. Не говорим само о споменицима већ о живом културном простору који мора бити заштићен, унапређен и означен именом онога ко га је створио. Цео свет познаје много споменика са Косова, али је посебно издвојио само четири – то су српски манастири. Имамо ли право да не препознамо оно што је свет већ препознао. Ко није стајао у немој тузи гледајући покушаје да се од Газиместана направи индустријска зона тај не може да каже да не зна како нестаје сећање о једном народу. Тамо где на Косову није опстала црква и култура, није опстао ни наш народ, истакао је Вулин и додао да је Косово традиција и показатељ будућности, да се не може дозволити да се историја фалсификује и да се понови ужас мартовског погрома и да зато очекује од научне заједнице да предложи конкретна решења и моделе за заштиту те баштине.

Срећко Милачић, ректор Приштинског Универзитета, у уводном предавању указао је на специфичан положај Србије између Истока и Запада, на вековно српско трајање на Косову и Метохији, на њену духовност, али и на оне који би то да негирају.

– Могуће је да албански терористи униште споменике културе, могући су егзодус и исељење, али истребљење никада. Управо је наше културно наслеђе благо које мора да се без предрасуда представи европским друштвима. Без тога се према Европи крећемо везаних руку и ногу – рекао је Милачић.

Бројни професори, стручњаци из области књижевности, архитектуре, археологије, филозофије, психологије, историје, политикологије, права говорили су о Космету, као о простору где се сусрећу културна, духовна и уметничка наслеђа различитих народа, конфесија и цивилизација, која су током протеклих векова услед ратних разарања и сукоба претрпела најтежа оштећења и уништавања. Било је речи о Косовском боју у књижевности, косовско-метохијским песницима, урбанизацији подељеног града – Косовској Митровици, архитектури старих призренских кућа, византијским и западноевропским утицајима у градитељству на КиМ, светитељима и градитељима у народним умотворинама, улози баштине у очувању идентитета, праву српског простора на постојање, гробљима као облику културне баштине, европским вредностима и уметности и великоалбанским вредностима и музеализацији баштине. Током данашњег дана на скупу ће бити речи о функцији васпитно-образовних институција у опстанку српског народа на КиМ и очувању баштине, стогодишњици Призренске гимназије, односу међународних организација и културног наслеђа, одговорности међународне заједнице за стање српске културе на КиМ, угрожености села и општина, српским енклавама и њиховој демографско-економској анализи и страдању црквене имовине, као и о стању животне средине.

 

М. Димитријевић

Политика

08 / 10 / 2013

Ваш коментар